STUB, vareno gvožđe, 132x30x30 cm, 2020.
Komponovanjem oruđa kao već gotovih skulptorskih elemenata nastali su radovi iz serije „Svi moji preci“ kojima se na određeni način odaje poštovanje prema precima i njihovom načinu života. Same motike postaju antropomorfne, a njihovo nizanje upućuje na brojnost generacija koje su se njima koristile i od njih živele. Nazivima skulptura autor potcrtava šta su to vrednosti za njega – ovde je STUB drugo ime za porodicu i stabilnost.
Sama serija radova, kojoj pripada skulptura STUB, nastala je u težnji da se preispita savremenost i ukaže na čitav sklop navika i merila današnjeg potrošačkog društva (ne u skulpturi samoj koliko u primisli koju izaziva). Po autorskoj zamisli, skulptura je izložena bez postamenta – oruđa na podu simbolično su vraćena na zemlju kojoj pripadaju, dok u galeriji posmatrača vraćaju prirodi tih predmeta, ali i upućuju na svakodnevicu i realnost današnjeg čoveka. Mukotrpni fizički rad – obrada zemljišta, koji je vezan za prirodu, izdržavanje porodice, a obojen i raznim običajima, što su ujedno i čuvali porodicu, pa i širu zajednicu na okupu, danas se ne bi mogao predstaviti oruđem pomenute vrste, odnosno bilo bi teško ovaj model življenja koji je proizišao iz jednog sistema vrednosti prepoznati danas ili mu naći vrednosni pandan.
dr Jelena Pavličić