UZDIZANJE, vareno gvožđe, 70x100x45 cm, 2021.
Skulptura „Uzdizanje“ predstavlja otvorenu strukturu u prostoru koja se posetiocima nudi kao opipljiv objekat i kao razigrana senka. Nastala komponovanjem upotrebnih predmeta, istrošenih motika, ona korespondira sa ranijim radovima umetnika – upućuje na prošlost naših predaka i evocira jedan drugačiji način života i sistem vrednosti koji su negovali u zajedništvu. Sami elementi, pojedinačno, govore za celinu – njihova se likovnost, ali i narativnost ne gubi, već upravo naglašava u skulpturi. Oni postaju antropomorfni, pa se u skulptoralnom sklopu nazire svojevrsna igra. U postavci ove skulpture na Prolećnoj izložbi naglasak je upravo na toj igri i mnoštvu. Zapravo, reč je o konfrontiranju materijalizacije i forme umetničkog predmeta. Rad je postavljen tako da je vidljivija njegova senka od njega samog. Obrisi predmeta ističu njegovu, svetlošću promenljivu, formu, dok sam predmet i poruke u njega upisane bivaju prigušenije, i bukalno i metaforički. Čovekoliki elementi sada u senci pojačavaju doživljaj zajedništva, dok forma kazuje da je reč o kolektivnoj borbi i nemiru.
Promenom svetlosnih zraka koji do skulpture dopiru, menja se i ritam senke. Ipak, neodoljivo nas podseća na vajarsko ostvarenje Miodraga Živkovića nastalo za sećanje i slavu stradalim kragujevačkim učenicima. Tamošnje zajedništvo u stradanju uzdiglo je ideju žrtve, pa možemo li onda na ovoj Prolećnoj izložbi postaviti pitanje: da li zajedništvo u kulturnom pregalaštvu može uzdignuti ideju umetnosti i vratiti dostojanstvo umetniku i instituciji, danas i ovde?
Tekst Jelene Pavličić, povodom Prolećne izložbe ULUS-a 2021.